Persijske mačke

od **Admin** Pet Avg 21, 2015 10:42 pm

Glamuroznog izgleda i mirne naravi persijska mačka jedna je od najpopularnijih čistokrvnih mačaka na svetu. Persijaneri, duge svilenkaste dlake i spljoštene njiske već vekovima očarava mnoge ljubitelje ovih krznatih ljubimaca. Engleska kraljica Viktorija imala je dve plave.

Postoje mnoge teorije i legende, a niko ni dan danas ne može sa sigurnošću da potvrdi odakle one potiču. Smatra se da potiču iz srednje Azije. U evropi se pojavila u 18.veku, iako ima podataka da je u Italiji postojala u 16.veku. Prvi put je prikazana na izložbi 1871. godine u Engleskoj. Kraljica Viktorija je imala plave persijanere, što je doprinelo popularnosti ove rase. Iako je rasa poznata preko 200 godina, službena zemlja porekla danas je Velika Britanija, gde je dobila standard krajem 19. veka. Persijske mačke su uvezene u Ameriku krajem 19. veka, gde su sa oduševljenjem prihvaćene i ubrzo postale omiljena rasa.

STANDARD
Telo persijske mačke mora biti veoma snažno i masivno, zaobljenih linija, snažnih mišića na čvrstom kosturu. Glava je krupna, široka, punih obraza, naglašene brade, bez oštrih crta lica. Uši su nisko postavljene i razmaknute, sa naglašenim čuperkom dlake na vrhu. Oči moraju biti okrugle i krupne, što razmaknutije, a bojom se moraju podudarati sa određenom varijantom boje krzna. Noge su kratke, šape široke i krupne. Rep je izrazito dlakav i ravan. Idealan tip tela za ovu rasu uglavnom je isti, međutim kada je nos u pitanju postoje izvesne razlike. Prema standardu nos je kratak, ekstreman, sa široko otvorenim nozdrvama, a pregib na prelazu nosa u čelo i mora biti smešten između očiju, ne sme biti iznad gornjeg ruba kapka i ispod donjeg ruba kapka. Međutim engleski uzgajivači još uvek preferiraju ono što nazivaju „umerenim“ nosem, dok američki uzgajivači i mnoge sudije na izložbama traže spljoštenije, ili “ultra-tip” lice.

DLAKA
Dlaka je kod persijskih mačaka vrlo karakteristična. Izuzetno je dugačka, dužine i do 15 cm, svilena i gusta, bogato štrči nad telom, stvarajući gustu grivu iznad vrata i između prednjih nogu. Duga sjajna dlaka pokriva čitavo telo. Osnovna boje krzna kod persijskih mačaka su: bela (sa plavim očima), zatim crna, plava, crvena i krem. Uz to se javljaju mnogobrojne varijante kao što su: dvobojne, osenčene, zadimljene, srebrne i zlatne. Takođe mogu biti mramoraste, tigraste i tačkaste.

TEMPERAMENT
Osim izuzetno privlačnog izgleda, persijske mačke su stekle veliku popularnost zbog svoje blage ćudi, staloženog ponašanja i izrazite druželjubivosti. Mirne i tihe, privržene i mazne, čine gotovo idealnog mezimca za stan, kuću i relativno ograničen prostor.Ove mačke su posvećene svom vlasniku, ali njihovo poverenje i ljubav mora da se zasluži.One žude za pažnjom i ljubavlju i vole da se maze, ali neće dosađivati i tražiti pažnju kao mnoge druge rase. Zahtevaće pažnju jedino ako smatraju da je ne dobijaju dovoljno. Persijaneri se smatraju najmirnijom rasom. Tolerantni su prema drugim mačkama u kući, ali dešava se i da iznenade izrazito neprijateljskim stavom kada čuvaju svoju teritoriju. Dosta vremena provode u doterivanju svoje dlake kao i u spavanju.

NEGA
Dlaka persijske mačke zahteva svakodnevnu negu kako bi ostala čista i uredna. Ukoliko se mačke ne četkaju redovno može se desiti i da progutaju veliku količinu svoje dlake, koja kada dospe u stomak može izazvati blokadu rada creva. Preporuka je da se jednom u tri meseca mačka okupa, jer se čista dlaka teže mrsi. Ukoliko se ipak desi da se gusta i duga dlaka ne može raščešljati vlasnici često šišaju svoje perijanere na takozvani „Lion cut“ (lavlja frizura).Takođe, kako persijaneri imaju „suzne oči“ treba ih redovno čistiti i održavati higijenu kako na krznu lica ne bi ostali ružni tragovi.

ZDRAVLJE
Ove kućne mace žive od 15 godina do 20 godina. Kada su zdravstveni problemi u pitanju podložni su policističnom oboljenju bubrega.

… I JOŠ PO NEŠTO…

Prema legendi čarobnjak u Maloj Aziji stvorio je persijsku mačku od malenog plamena vatre, bljeska dveju udaljenih zvezda i uskovitlanog pramena sivog dima.
Italijanski putnik Pietro della Valle je zaslužan što se persijska mačka pojavila u Evropi u XVI veku. Podaci o angori i persijskoj mački se nalaze u njegovim zapisima sa putovanja. Persijsku mačku je opisao kao sivu, sa veoma dugo, svilenkastom, sjajnom dlakom. Zabeležio je da su te mačke živele u provinciji Khorazan u Persiji i da su tu došle sa Portugalcima iz Indije.
Početkom 20. veka, Britanski savet ljubitelja mačaka je odlučio da se persijska, angora i ruska dugodlaka mačka smatraju “dugodlakim mačkama”, a to pravilo važi i danas.

Naučnici veruju da se dugo krzno pojavilo usled recesivnih gena, u hladnim planinskim predelima Persije (današnji Iran)

od **Admin** Sre Jun 22, 2016 11:47 am

kako je slatka!!!

Persijske mačke

Persijske mačke

Re: Persijske mačke