Društveni život mačke

od **Admin** Pet Sep 16, 2016 10:25 pm

Osim što kontroliše životne funkcije hranjenja, pića i razmnožavanja, za mačije se čulo njuha u mnogim aspektima može reći da je stroj koji uspostavlja savršenu ravnotežu u mačijem društvu, definišući mesto pojedine mačke unutar mačije (ili ljudsko-mačije) zajednice, njene odnose sa drugim mačkama (ili, ako je reč o ljudskom domaćinstvu, zamenama za mačke), te granice njene lične teritorije.

Upkos prevladavajućem verovanju da mačke preferiraju samotan život (sigurno je da ne love u čoporima kao, npr. vukovi), promatrači divljih mačaka - onih koje su se vratile načinu života u divljini - opazili su da obično žive u grupama koje se uglavnom sastoje od ženki i njihovih potomaka. U takvim mačijim zajednicama ženke često nastoje podeliti poslove oko nege i odgoja mačića.

Međutim, mužijaci upadaju u oči upravo po svojoj odsutnosti, delom zato što su poligamni i retko se dugo zadržavaju s jednom porodičnom skupinom, pre odu dalje i svoje usluge ponude drugoj, a delom zato jer veliki deo vremena provode u osiguravanju i obrani svoje teritorije od drugih mužijaka.

Svaka mačka ima svoje mesto unutar mačije zajednice, a ono je uglavnom određeno jačinom mirisa njenih polnih hormona: mužijak, koji se borio i pobedio drugog mužijaka kako bi uspostavio svoj status, glavni je mačak; ženke koje se aktivno pare sledeće su po redu, a zatim slede druge ženke; na dnu lestvice nalaze se mačići. Dobar deo života mačića sastoji se od nadmetanja s drugim mačićima u leglu, a kad mladi mužijaci polno sazre, nastojaće dominantnom mačku preoteti kontrolu nad grupom, ili će napustiti zajednicu i potražiti vlastitu teritoriju. Sterilizacija rezultira smanjenjem polnih hormona, a time i njihovog mirisa, što uzrokuje dramatičan gubitak statusa za mačke, pa su one odmah stavljene na dno društvene lestvice.

Dve najvažnije potrebe mačke su hrana i sklonište, a kad jednom nađe mesto, ili domaćinstvo, koje nudi oboje, počeće to mesto i njegovu neposrednu okolinu, kao što je vrt, smatrati svojom ličnom teritorijom koju po svaku cenu mora braniti od uljeza. Budući da tako stroga teritorijalna podela nije uvek praktična ili moguća u gusto naseljenim mestima, mogu postojati neka područja, kao što su ulice, koje mačke iz susedstva smatraju neutralnim zonama (iako tamo obično izbegavaju kontakt s drugim mačkama), dok će druga mesta biti određena kao sastajališta mačaka, slično ljudskim kafićima.

Međutim, uopšteno govoreći, svaka mačka svoj životni prostor smatra svojim kraljevstvom i neće tolerisati da ga ugrozi bilo koja mačka koja nije deo njene mačije ili ljudske porodice. Baš kao što mi naše vrtove ograđujemo ogradama, mačka čini isto, ali njena su obaveštenja „Privatan posed!“ neopipljiva i sastoje se od mirisa.

Često se može videti kako mužijak mirisom obeležava određena mesta oko njegovog područja, što čini uz pomoć mokraće koju štrca unazad dok mu uzdignuti rep drhti. Budući da se čak i mi, s našim inferiornim čulom mirisa, stresemo na oštar vonj mačije mokraće, zamislite kakav učinak ima na druge mačke. Sve mačke mirisom obeležavaju svoju teritoriju, uz pomoć mokraće ili mirisnih žlezda (tako što glave trljaju o drveće, na primer), redovno obnavljajući svoj lični miris, čim se počne gubiti.

Često ćete videti kako mačka zastaje i zamišljeno njuši neku biljku ili nešto drugo u vrtu, „čitajući“ poruku druge mačke, katkad dodajući vlastitu primedbu kako bi sledeći posetilac znao da je bila tu.