Bolesti feretki

od **Admin** Pet Sep 16, 2016 11:22 pm

Bolest nadbubrežnih žlezda
Simptomi, dijagnoza i lečenje bolesti nadbubrežnih žlezda

Ova bolest spada u česte bolesti feretki u Americi, i prilično se retko javlja u ostalim delovima sveta. Reč je o bolesti koja se sreće kod feretki u zrelom dobu i starosti, a najrapoznatljiviji simptom je opadanje dlake. Sam naziv „bolest nadbubrežnih žlezda“ podrazumeva nekoliko bolesti, uključujući adrenokortikalnu hiperplaziju (najčešći tip, proliferacija ćelija nadbubrežnih žlezda), ali i benigne i maligne tumore. Nadbubrežne žlezde proizvode brojne hormone, uključujući estrogen, a bolest nadbubrežnih žlezda se ispoljava preteranom produkcijom nekih hormona, uz pratnju različitih simptoma.

Simptomi bolesti nadbubrežnih žlezda

- Opadanje dlake – ovo je najčešći simptom. Dlaka počinje da opada na stražnjem delu tela i repu, zatim na bokovima, pa na leđima, grudima i stomaku (na glavi i udovima ostaje nešto dlake). Opadanje dlake počinje krajem zime i traje do početka proleća i može da bude progresivno, ili da se dlaka povrati tokom proleća. U nekim slučajevima koža može biti blago crvena i da svrbi.

- Kod ženki se javlja uvećana vagina
- Kod mužjaka problem sa uriniranjem (zbog uvećanja prostate)

Drugi mogući simptomi:

- Tanjenje kože
- Gubitak tonusa mišića
- Slabost
- Letargija
- Povećana agresivnost
- Obeležavanje teritorije (uriniranjem)

Dijagnoza

Ukoliko Vaša feretka ispoljava simptome poput opadanja dlake, ili ako ima neke druge neuobičajene simptome, neophodno je da posetite veterinara. Dijagnoza bolesti nadbubrežne žlezde se često zasniva samo na kliničkoj slici. Međutim, preporučuje se i analiza krvne slike i rendgen kako bi se ustanovilo da li je prisutno još neko oboljenje pre početka terapije. Neophodno je proveriti da li je možda reč o insulinomu (često se javlja kod starijih feretki).

Ultrazvuk se ponekad može koristiti da potvrdi prisustvo uvećanih nadbubrežnih žlezda, a nekada će veterinar moći da pregledom opipa uvećanu žlezdu, posebno s leve strane. Neobično, ali u preko 80% slučajeva oboli leva nadbubrežna žlezda, a samo u 15% su zahvaćene obe žlezde.

Lečenje

Uglavnom se preporučuje uklanjanje obolele žlezde. U slučajevima kada je leva nadbubrežna žlezda obolela, uklanja se čitava žlezda. Kada je desna u pitanju, zbog anatomije (usled blizine donje šuplje vene) nemoguće je ukloniti žlezdu. I nakon operacije je moguće ponavljanje simptoma, pa će se možda predložiti druga operacija, ili lečenje simptoma.

Medikamenti se mogu koristiti, ali samo kao druga opcija, npr. kod feretki koje su dosta bolesne ili slabe, pa postoji realan rizik od operacije. U ovu svrhu se najčešće koristio lek Lysodren®, ali je nepouzdan u lečenju simptoma, a ima i potencijalno ozbiljne neželjene efekte.

Od skoro se koristi lek Lupron® koji je dao bolje rezultate. U nekim slučajevima nema efekta, ali je uopšteno bezopasniji. Bilo je, svakako, pokušaja lečenja bolesti i nekim drugim lekovima. Glavna razlika između medikamenata i operacije je ta što lekovi kontrolišu simptome, ali ne mogu da uklone uzrok problema. Ovo je posebno bitno zato što su neki od tumora nadbubrežne žlezde maligni, pa je operacija uvek najbolje rešenje i prva opcija kad god je to moguće.

Insulinomi kod feretki
Simptomi, dijagnoza i lečenje

Insulinom je najčešći tumor koji se javlja kod feretki. Reč je o tumoru koji napada ćelije koje proizvode insulin. Zbog tumora dolazi do veće produkcije insulina, što za rezultat ima hipoglikemiju (manjak šećera u krvi). Nažalost, tumori su često maligni iako se mogu odstraniti operacijom i/ili kontolisati medikamentima na određeno vreme.

Insulinomi se obično javljaju u dobu od 4-5 godina, iako se mogu naći i kod feretki u mlađem, ali i u starijem dobu. Razvoj bolesti može biti postepen, a simptomi su u početku blagi, pa postaju intenzivniji i češći, ili mogu biti teški i iznenadni. Povremeno simptomi mogu da izostanu, i insulinom se može dijagnostikovati jedino laboratorijskim testiranjem, i to često kada se analiza krvi radi zbog sumnje na neku drugu bolest. Insulinom se može javiti zajedno sa bolešću nadbubrežnih žlezda, limfomom, kardiomiopatijom i drugim bolestima.

Simptomi insulinoma kod feretki

Simptomi se najčešće dešavaju u epizodama, sa periodima normalne aktivnosti i normalnim ponašanjem među epizodama sa ispoljavanjem simptoma.

- Gubitak težine
- Periodi depresije, letargije, izgubljenosti (mogu i da se onesveste i da ne reaguju ni na šta)
- Slabost i nekoordinacija pokreta, posebno zadnjih nogu.
- Pojačano lučenje pljuvačke
- Ozbiljne epizode mogu da izazovu vrtoglavice, a povremeno i komu.
- Apetit je uglavnom normalan, ponekad smanjen

Dijagnoza

Ukoliko primetite neki od ovih simptoma kod feretke, neophodna je poseta veterinaru. Dijagnoza insulinoma se najčešće bazira na kliničkoj slici i niskom nivou šećera u krvi (hipoglikemija) koji se utvrđuje tokom laboratorijske analize krvne slike. Nekada je potrebno ponoviti testiranje (nakon 4 sata) da bi se pratile promene nivoa šećera u krvi. Drugi testovi se preporučuju da bi se stekao uvid u celokupno zdravlje i moguće prisustvo drugih bolesti.

Lečenje
Operacija

Kod inače zdravih feretki, operacija je najbolje rešenje, i ona omogućava uklanjanje vidljivih tumora (gotovo uvek ima više tumora). Za vreme operacije, vaš veterinar bi trebalo da proveri da li su nadbubrežne žlezde uvećane, budući da i bolest nadbubrežnih žlezda može da bude istovremeno prisutna. Nažalost, zbog prirode insulinoma, maligne ćelije se brzo šire uprkos operaciji, pa je neophodna i upotreba medikamenata i praktikovanje redovnih kontrola.

Međutim, operacija koja uklanja veće tumore često ublažava simptome na neko vreme, ili, ako ništa drugo, olakšava kasniju medicinsku negu. Trebalo bi kontrolisati krvnu sliku redovno (dve nedelje nakon operacije, zatim na nekoliko meseci), a sa daljom medicinskom negom može da se nastavi ukoliko je neophodno.

Medicinska nega

Možda će biti neophodna medicinska nega nakon operacije, ili će se odrediti lečenje medikamentima za feretke koje su prilično stare ili bolesne i koje su zbog toga u većem riziku od hirurških zahvata. Mogu se koristiti lekovi poput prednisona i diazoksida (pojedinačno ili kombinovano) koji iako smanjuju simptome, ne utiču na razvoj bolesti. Takođe je bitno sprovesti odgovarajući režim ishrane - budite sigurni da je hrana kvalitetna i odgovarajuća za feretke (tj. da ima visok nivo belančevina i manje ugljenih hidrata).

Takođe treba izbegavati slatkiše, budući da oni mogu da izazovu hipoglikemiju (stimulišu ćelije tumora da proizvedu veliku količinu insulina). Veterinar će vam dati potrebne savete kako da se ponašate kad nastupi hipoglikemija.

Imajte na umu da se medikamenti koriste samo da bi kontrolisali hipoglikemiju, ali kako bolest napreduje, simptomi se mogu pogoršati, što će rezultovati povećanjem doze lekova za kontrolisanje simptoma (na kraju terapije mogu postati i neefikasni).

Auletska bolest
Kompleksna i razorna bolest

Auletska bolest nije nova bolest kod feretki, ali je u poslednje vreme učestalija. U ovom trenutku ne postoji lek ili preventivna mera ovog virusa, a razvoj bolesti i biologija virusa koji izaziva bolest je slabo poznat. Nadamo se da će trenutna učestalost virusa pomoći u daljem istraživanju efikasnijeg lečenja.

Virus (ADV), koji je tip parvovirusa, je dobio ime po soju auletksih kuna na kojima je virus prvi put detektovan (ovaj virus se ponekad naziva i bolest auletksih kuna). Postoji nekoliko vrsta virusa, a veruje se da različiti sojevi virusa varijraju u ozbiljnosti bolesti koje prouzrokuju.

Virus se može preneti putem izmeta, urina, pljuvačke ili krvi, kao i putem placente s majke na decu. Moguće je da se virus prenese i putem vazduha, kao i putem kontaminiranih površina (posuđa, garderoba itd.). Budući da je ovo parovirus, virus može da preživi dosta dugo u povoljnom okruženju.

Feretke mogu da budu nosioci virusa, uprkos izostanku simptoma (veruje se da je ovo prilično čest slučaj), prenose virus ostalim feretkama. Međutim, malo je poznato pod kojim uslovima i koliko često se virus prenosi, i koliko dugo feretke mogu da budu asimptomatične.

Bolest

Virus je neobičan po tome što izaziva jak imunološki odgovor (produkciju antitela) kod feretki, ali proizvedena antitela ne neutrališu virus. Umesto toga, antitela proizvode (nekada u ogromnim količinama), koji mogu formirati komplekse koji se skladište u tkivima, što dovodi do upale koja je odgovorna za brz razvoj bolesti. Pored toga, neke ćelije imunološkog sistema (plazmociti i limfociti) se gomilaju u tkivima. Ovo je zapravo imunološki odgovor na virus koji izaziva simptome pre nego sam virus.

Ovo je i razlog zbog koga vakcinacija nije moguća u ovom trenutku, budući da može da izazove sličan imunološki odgovor. Infekcija auletskom bolešću utiče na opadanje imuniteta, koji nije u stanju da efikasno na druge uslove, pa je moguće da će feretke oboleti od još neke bolesti.

Auletska bolest se često opisuje kao „bolest koja troši“ koju karakteriše hronično (dugoročno) gubljenje težine. Uobičajena manifestacija je malaksalost ili paraliza zbog oštećenja kičmene moždine, koja se razvija od zadnjih do prednjih udova. Drugi simptomi podrazumevaju letargiju, zadržanu stolicu (zbog krvi u stolici) i drhtanje. Ova bolest nekada može da izazove brzu smrt. Od organa su povremeno zahvaćeni bubrezi i jetra.

Dijagnoza

Dijagnoza auletske bolesti je izazov. Radi se analiza krvi zvana elektroforeza proteina koji detektuju veći broj gamaglobina (usled imunološkog odgovora) koji se ponekad javlja sa infekcijom auletskog virusa, iako to nije specifično isključivo za ovaj virus. Elektrofereza je nešto pouzdanija kada se rade testovi na antitela, ali neće sve inficirane feretke pokazati znakove bolesti. Kod feretki sa simptomima karakterističnim za auletsku bolest i pozitivnim krvnim testom, uprkos velikoj šansi da se radi o auletskoj bolesti, treba, pre konačne dijagnoze, biti siguran da nije u pitanju neka druga bolest. Dijagnoza može biti utvrđena i posle smrti, mikroskopskim pregledom tkiva.

Kod feretki bez simptoma, a s pozitivnim antitelima na auletsku bolest, nemoguće je predvideti kada i da li će pokazati simptome auletske bolesti.

Feretke i grip

Ukoliko imate simptome gripa, trebalo bi da znate da su i feretke podložne gripu. Grip se može preneti sa čoveka na feretku, i obrnuto (mada je prva situacija češća).

Ukoliko sumnjate da je vaša feretka bolesna, ne pokušavajte da sami donesete dijagnozu. Konsultujte se sa veterinarom. Informacije koje nudimo su isključivo informativnog karaktera i ne mogu da zamene konsultaciju s veterinarom.

Feretke su podložne većini vrsta gripa koje se javljaju i kod ljudi, uključujući tip A i tip B. Uzrokuje slične simptome i slično se razvija. Simtomi uključuju gustu sluz iz nosa i očiju, kijavicu, konjuktivitis (crvene otekline oko očiju), smanjen apetit, letargiju i visoku temperaturu. Obično prolazi za pet ili nešto više dana, kao i kod ljudi. Međutim, kod nekih feretki može da bude smrtonosno, posebno kod prestarih ili premladih, i kod onih sa oslabljenim imunitetom.

Komplikacije poput bakterijske infekcije (pneumonija i sl.) mogu da budu pretnja. Lečenje se zasniva na ublažavanju simptoma. Kada se dijagnostikuje grip, veterinar će predložiti neophodne lekove. Ne smete dozvoliti da Vaša feretka ostane bez vode. Ukoliko je letargična ili ne želi da jede i pije, možda ćete morati da im na silu dajete hranu i piće. Ako sluz iz očiju ili nosa postane žuta ili zelena, ili ukoliko vaša feretka dosta kašlje, kontaktirajte veterinara.

Preventivna metoda je smanjen kontakt sa feretkom ukoliko imate simptome gripa, i obrnuto. Često pranje ruku je jedan od najefikasnijih načina da se zaustavi širenje infekcije. Ukoliko imate više feretki, izolujte bolesnu kako ne bi prenela infekciju na ostale.