Dodaci ishrani
Strana 1 od 1
Dodaci ishrani
Kao što su vitamini vama potrebni, tako su potrebni i vašim ribama za dug, zdrav život. Nažalost, većina konzervisane hrane za ribe ne sadrži spisak vitamina koji se u njoj nalaze. Živa hrana je još veća nepoznanica, budući da muve i crvi nisu skloni da obznanjuju hranljive sastojke svog tela. Mada, čak i da je prikazan spisak hranljivih sastojaka na pakovanju, da li ćete svejedno znati šta je vašim ribama neophodno?
Masti
Ishrana riba bi trebalo da ima nizak procenat masti. Čak i ribe mesojedi ne bi smele da jedu više od 8% masti. Biljojedima je potrebno ne više od 3 %. Previše masti oštećuje jetru, i može rezultirati bolestima kao i preuranjenom smrću. Ribama je otežano varenje teških masti, poput onih koje se mogu naći u govedini.
Zasićene masti su posebno opasne, pa bi ih trebalo zaobilaziti. Polizasićene masti poput onih u mariniranim škampima su najsvarljivije, i pogodne kada pripremate ribe za mrest.
Vlakna
Iako male količine vlakana poboljšavaju varenje, ne treba preterivati ni sa njihovom količinom. Mesojedi nisu u stanju da svare vlakna, pa u njihovoj ishrani ona ne bi trebalo da zauzimaju više od 4%. Biljojedima je za održavanje dobrog zdravlja potrebno od 5-10 % vlakana u ishrani.
Proteini
Zahtevi za proteinima zavise od vrste riba. Proteini su svakako ključni element u zdravlju i pravilnom razvoju svih vrsta riba. Biljojedima je potrebno 15-30 % proteina u ishrani, dok je mesojedima potrebno manje od 45 %. Za snažan i pravilan rast mladih riba, preporučuje se 50% proteina u ishrani.
Ugljeni hidrati
Ribama nije potrebna velika količina ugljenih hidrata. U suštini, previše ugljenih hidrata može da onemogući pravilan rast. Međutim, postavlja se pitanje koju količinu ugljenih hidrata ribe mogu da podnesu bez ispoljavanja negativnih nus pojava. Najveći problem sa ugljenim hidratima je taj što njihova prekomerna količina može kao posledicu da ima redukciju nekih važnih hraniljivih sastojaka.
Ovo se posebno odnosi na mlade ribe, kojima je potreban visok nivo proteina. Odrasle ribe mogu da tolerišu i do 40% ugljenih hidrata u ishrani, bez bilo kakvih posledica po zdravlje. Većina ugljenih hidrata u ishrani potiče od modifikovanog skroba koji se koristi za sprečavanje dezintegracije hrane u vodi.
Minerali
Minerali su važni za zdravlje kostiju, zuba i krljušti. Ključni minerali koji su ribama potrebni su kalcijum i fosfor. Takođe, potrebna im je mala količina gvožđa, joda, magnezijuma, natrijuma, kalijuma, bakra i cinka. Kalcijum se može naći u tvrdoj vodi, a fosfor u živim biljkama.
U mekoj vodi i akvarijumu sa veštačkim biljkama, će biti neophodno dodavati suplemente ishrani koji sadrže potrebne minerale. Ishrana bazirana na mesu i kostima je takođe dobar izvor kako kalcijuma, tako i fosfora. Minerali imaju dug rok trajanja, i mogu se naći u optimalnoj količini u kvalitetnoj ribljoj hrani (pahuljice i sl.)
Vitamini
Za razliku od minerala, vitamini se ne mogu naći u kupovnoj hrani. Pahuljice imaju adekvatnu količinu vitamina, ali oni vrlo brzo gube svojstva. Čuvanje u frižideru će donekle produžiti životni vek vitamina, mada je najbolje da kupujete onoliku količinu vitamina koju će ribe moći da pojedu za mesec-dva.
Ključni vitamini u ishrani riba su A, D3, E, K, B1, B2, B3, B5, B6, B12, C, H, M i inozitol.Veliki broj vlasnika ne obraća pažnju na ulogu vitamina u ishrani riba. Nedostatak vitamina može da uzrokuje deformitete kičme i uspori rast vaših riba. Kad god je riba pod stresom, potrebe za vitaminom A se povećavaju.
Vitamin E i A su ključni u održavanju riba u dobrom stanju za reproduktivni ciklus. Vitamin K je bitan za pravilno zgrušavanje krvi.Vitamini B1, B2, i B6 su važni za pravilan razvoj. Za dobro varenje su neophodne adekvatne količine vitamina B3 i C. Vitamin C je takođe značajan za zdrave kosti i zube.
Vitamin B5 i M su ključni za dobar metabolizam. Nedostatak vitamina H smanjuje količinu krvnih ćelija i može da uzrokuje anemiju. Kupovina hrane u malim količinama, i insistiranje na raznovrsnoj ishrani će obezbediti sve neophodne hranljive sastojake za dobro zdravlje i dug život riba.
Ishrana riba bi trebalo da ima nizak procenat masti. Čak i ribe mesojedi ne bi smele da jedu više od 8% masti. Biljojedima je potrebno ne više od 3 %. Previše masti oštećuje jetru, i može rezultirati bolestima kao i preuranjenom smrću. Ribama je otežano varenje teških masti, poput onih koje se mogu naći u govedini.
Zasićene masti su posebno opasne, pa bi ih trebalo zaobilaziti. Polizasićene masti poput onih u mariniranim škampima su najsvarljivije, i pogodne kada pripremate ribe za mrest.
Vlakna
Iako male količine vlakana poboljšavaju varenje, ne treba preterivati ni sa njihovom količinom. Mesojedi nisu u stanju da svare vlakna, pa u njihovoj ishrani ona ne bi trebalo da zauzimaju više od 4%. Biljojedima je za održavanje dobrog zdravlja potrebno od 5-10 % vlakana u ishrani.
Proteini
Zahtevi za proteinima zavise od vrste riba. Proteini su svakako ključni element u zdravlju i pravilnom razvoju svih vrsta riba. Biljojedima je potrebno 15-30 % proteina u ishrani, dok je mesojedima potrebno manje od 45 %. Za snažan i pravilan rast mladih riba, preporučuje se 50% proteina u ishrani.
Ugljeni hidrati
Ribama nije potrebna velika količina ugljenih hidrata. U suštini, previše ugljenih hidrata može da onemogući pravilan rast. Međutim, postavlja se pitanje koju količinu ugljenih hidrata ribe mogu da podnesu bez ispoljavanja negativnih nus pojava. Najveći problem sa ugljenim hidratima je taj što njihova prekomerna količina može kao posledicu da ima redukciju nekih važnih hraniljivih sastojaka.
Ovo se posebno odnosi na mlade ribe, kojima je potreban visok nivo proteina. Odrasle ribe mogu da tolerišu i do 40% ugljenih hidrata u ishrani, bez bilo kakvih posledica po zdravlje. Većina ugljenih hidrata u ishrani potiče od modifikovanog skroba koji se koristi za sprečavanje dezintegracije hrane u vodi.
Minerali
Minerali su važni za zdravlje kostiju, zuba i krljušti. Ključni minerali koji su ribama potrebni su kalcijum i fosfor. Takođe, potrebna im je mala količina gvožđa, joda, magnezijuma, natrijuma, kalijuma, bakra i cinka. Kalcijum se može naći u tvrdoj vodi, a fosfor u živim biljkama.
U mekoj vodi i akvarijumu sa veštačkim biljkama, će biti neophodno dodavati suplemente ishrani koji sadrže potrebne minerale. Ishrana bazirana na mesu i kostima je takođe dobar izvor kako kalcijuma, tako i fosfora. Minerali imaju dug rok trajanja, i mogu se naći u optimalnoj količini u kvalitetnoj ribljoj hrani (pahuljice i sl.)
Vitamini
Za razliku od minerala, vitamini se ne mogu naći u kupovnoj hrani. Pahuljice imaju adekvatnu količinu vitamina, ali oni vrlo brzo gube svojstva. Čuvanje u frižideru će donekle produžiti životni vek vitamina, mada je najbolje da kupujete onoliku količinu vitamina koju će ribe moći da pojedu za mesec-dva.
Ključni vitamini u ishrani riba su A, D3, E, K, B1, B2, B3, B5, B6, B12, C, H, M i inozitol.Veliki broj vlasnika ne obraća pažnju na ulogu vitamina u ishrani riba. Nedostatak vitamina može da uzrokuje deformitete kičme i uspori rast vaših riba. Kad god je riba pod stresom, potrebe za vitaminom A se povećavaju.
Vitamin E i A su ključni u održavanju riba u dobrom stanju za reproduktivni ciklus. Vitamin K je bitan za pravilno zgrušavanje krvi.Vitamini B1, B2, i B6 su važni za pravilan razvoj. Za dobro varenje su neophodne adekvatne količine vitamina B3 i C. Vitamin C je takođe značajan za zdrave kosti i zube.
Vitamin B5 i M su ključni za dobar metabolizam. Nedostatak vitamina H smanjuje količinu krvnih ćelija i može da uzrokuje anemiju. Kupovina hrane u malim količinama, i insistiranje na raznovrsnoj ishrani će obezbediti sve neophodne hranljive sastojake za dobro zdravlje i dug život riba.
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu