Zelena anola

od **Admin** Sub Jun 18, 2016 4:21 pm

Zelena anola spada u jedne od najpoznatijih guštera u Severnoj Americi. Ima više od 300 vrsta anola na svetu, više od pola se može naći u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi. Zelene anole su jedine anole poreklom iz Sjedinjenih Država. Iako nisu blisko srodne sa pravim kameleonima, zelene anole se često nazivaju „kameleonima“ ili „američkim kameleonima“ zbog svoje sposobnosti menjanja boje.

Prirodna staništa

Poreklom iz Sjedinjenih Država, zelena anola se može naći u jugoistočnim državama od Severne Karoline do Floride, preko Teksasa. Zelene anole su arborealni gušteri, najviše ih ima na drveću i žbunju, i naći će način da dođu do ograda i zidova.

Fizičke karakteristike

Zelena anola je mali gušter koji raste do 12.7 - 20.3 cm dužine. Može imati dugačak rep, dugačke kandže, i svetliju boju oko vrata i grla.

Zelene anole imaju sposobnost da menjaju boje između nijansi zelene i smeđe. Ove promene boja se ne koriste za kamuflažu; one su pokazatelji stresa ili su način komunikacije. Na primer, zadovoljna zelena anola je zelena. Kada je aktivna, zelana boja postaje izraženija. Kada im je hladno ili pokazuju socijalnu inferiornost, promeniće boju u smeđu. Kada su agresivne, biće jasno zelene sa tamno smeđim trakama iza očiju.

Mužjaci zelene anole imaju lepezast vrat, ili podbradak, u rasponu boja od pink do bele. Za vreme snošaja i odbrane teritorije, mužjaci šire svoj lepezast vrat, da bi se boje istakle. Zelena anola živi oko 3 do 6 godina.

Nega u zarobljeništvu

Vivarijum, kontejner nalik na akvarijum sa otvorenim poklopcem, je idealan za čuvanje anola, s obzirom da će se na taj način održavati toplota i vlažnost koja je neophodna da očuva zdravlje anole. Generalno, akvarijum kapaciteta 37.8 litara je dovoljan za dve anole. Zelene anole mogu biti čuvane pojedinačno ili u grupama od nekoliko ženki i jednog mužjaka. Dva ili više mužjaka čuvana zajedno bez adekvatne prostranosti može kao posledicu imati odbranu teritorije i tuču.

Podloga

Podloga, materijal koji je na dnu unutrašnjosti, treba biti sličan prirodnim podlogama koje anole naviknute. Ovo uključuje blago nakvašenu mahovinu ili tresetnu mahovinu. Mahovina može biti položena u visini od 2.5 cm. Drugi metod je korišćenje zemljišta u visini od 2.5 – 5 cm pokrivenog korom za zagrtanje biljaka.

Uređenje prostora i nameštaj

Zelena anola voli da se penje i sunča, pa bi panjevi i grane trebalo obezbediti. Unošenje zaklona u vidu kamenja će biti dobro za anole ukoliko ima više od jedne u istom prostoru. Male biljke bi trebalo obezbediti; biljke koje nisu toksične će u tom prostoru obezbediti vlažnost, hlad, i osećaj sigurnosti kao i esetski užitak. Dracena, fikus bendžamin, i hibiskus su dobar izbor. Uverite se da biljke nisu tretirane pesticidima i da zemlja ne sadrži vermikulit, pesticide, džubrivo i okvašivače. Istuširajte biljke prskalicom sa vodom i pažljivo ih zalivajte nekoliko puta do dela gde se voda preliva iz saksije, što će osloboditi toksične hemikalije, koje mogu biti korišćene. Držanje kupljenih biljaka na drugom mestu u kući neko vreme pre stavljanja u unutrašnjost prostora u kome anole borave će takođe biti od pomoći.

Osvetljenje

Stakleni kavezi, čak i oni sa mrežicom na vrhu, ne smeju nikada da se koriste ukoliko je obezbeđena prirodna sunčeva svetlost. Stakleni kavezi će zadržati toplotu i mogu uzrokovati fatalno visoke temperature. Posle Sunca, najbolji izvor svetlosti je kombinacija vidljivog svetla od fluorescentnog ili električnog osvetljenja, i UVB svetlo posebnih crnih sijalica za reptile ili kombinacija svetala.

Higijena

Održavanje čistog okruženja za zelene anole je vrlo važno. Unutrašnjost kaveza, činije za hranu i vodu, fiksirani delovi, kao i delovi celokupnog nameštaja treba redovno da se čiste, kako bi se očuvalo zdravlje anole.

Temperatura

Anole su hladnokrvne i zahtevaju dodatnu toplotu radi pravilnog varenja hrane. Ukoliko je reptilu hladno, ne može propisno variti hranu, mnogo su veće šanse da će se razboleti. Gušteri zahtevaju različite temperature u prostoru u kome borave, i da, ukoliko im je hladno, mogu da se pomere na topliji kraj kaveza, kao i vice versa. Trebalo bi koristiti dva termometra, jedan unutar i jedan van zone za grejanje, da bi se pratile temperature tokom noći i dana.

Primarni izvor toplote

Neophodno je da primarni izvor toplote održava temperaturu čitavog kaveza u propisnom rasponu. Dnevne temperature bi trebalo da su između 23.8-27.7 °C u rasponu od 12-14 sati dnevno. Nekoliko električnih sijalica iznad kaveza predstavlja jedan od najboljih izvora svetlosti. U toku noći, temperatura bi trebalo da se snizi ispod 18.3°C. U toku noći bi trebalo isključiti ova svetla i možda će biti neophodan drugi izvor toplote zavisno od temperature u datom ambijentu. Grejuća ploča postavljena ispod kaveza, keramički infracrveni emitori toplote, paneli, ili dosta skuplje noćne električne sijalice za reptile koje proizvode toplotu, ali manje vidljivo svetlo, mogu biti korišćene. Za veće prostore, grejač ili odvojen termostat može biti korišćen radi održavanja optimalne temperature prostora. Trebalo bi postaviti požarne alarme u prostorima gde se koriste svetla ili drugi izvori toplote.

Sekundarni izvor toplote

U toku dana, mesto za grejanje sa grejućim svetlom bi trebalo obezbediti, a temperatura bi trebalo da bude u rasponu od 29.4-32.2 °C u toku dana. Sekundarni izvor toplote treba da pokriva samo 25-30% površine kaveza. Sekundarni izvor toplote može biti električna sijalica od 50-75 vati na keramičkoj osnovi, osigurana tako da životinja ne može da je dodirne. Takođe postoje i poslebne „sijalice za sunčanje“. Bilo koj tip svetla bi trebalo da osvetljava deo za „sunčanje“ van kaveza. Ne koristite vrelo kamenje kao izvor toplote.

Svetlo

Vidljivo belo svetlo

Osim za grejanje, električne sijalice takođe omogućavaju vidljivo belo svetlo. Kombinacija fluorescentne i električne sijalice može biti korišćena za potrebe vidljivog osvetljenja za sve delove kaveza u periodu od 12-14 sati dnevno.

Ultraljubičasto svetlo

Osim toplote i belog osvetljenja, anole moraju imati pristup prirodnom osvetljenju radi dobrog zdravlja. Zbog toga im je potreban izvestan spektar ultraljubičastog (UV) svetla, poznatog kao UVB. UVB je potreban anolama, kako bi proizvodile vitamin D. Ni jedno veštačko osvetljenje se ne može meriti sa Suncem i količinom UVB koju ono proizvodi, pa kada su napolju po sunčanom danu temperature iznad 21.1°C, premestite svoju anolu napolje u kavezu od mreže sa vratancima koja se mogu zaključati.

Obezbedite i neki hlad ili zonu za skrivanje unutar kaveza. UV zraci ne prodiru kroz kroz prozorsko staklo, pa anolakoja se premesti na sunčan sims iza zatvorenog prozora, ne prima UV zrake.

Ukoliko zelena anola nema pristup prirodnoj sunčevoj svetlosti, posebna crna svetla se koriste, da bi se obezbedilo UVB osvetljenje. Ove crne sijalice za reptile nisu crne svetleće cevi, koje se koriste za osvetljenje fluorescentnih minerala, postera i psihodelične parafernalije (često zvane BLB svetla). Svetla za ribe/akvarijum, kao i svetla za „rast“ biljaka, bilo da su fluorescentna ili električna, ne proizvode UVB. Neophodno je crno svetlo, koje emituje svetlo u opsegu od 290-320 nanometara. Sijalice koje proizvode samo UVB, kao i sijalice koje proizvode kombinaciju UVB i belog osvetljenja su dostupne. Ove UVB izvore svetlosti bi trebalo zameniti svakih šest meseci.

Zapamtite da UV osvetljenje ne prodire kroz staklo, pa kada se koriste UVB izvori svetlosti, vrh kaveza mora da bude od žice koja nije previše tanka. Preporučuje se da UVB izvor svetlosti ne bude manji od 45.7 cm od dela gde anola provodi najveći deo vremena; optimalno je 25.4-30.4 cm.

Delovi koji su osvetljeni električnom grejućom sijalicom i UV osvetljenje moraju biti preklopljeni. Ukoliko anola provodi veći deo vremena grejući se ispod električne sijalice, a UV osvetljenje je na drugom kraju kaveza, neće imati nikakve koristi od toga.

Fotoperiod

Zelenim anolama je generalno potrebno 12-14 sati svetla i 10-12 sati mraka. Vidljivo svetlo i UVB izvor svetla bi trebalo isključiti u toku noći da bi anola imala neophodan dan-noć ciklus. Kao što je već pomenuto, dodatno grejanje će možda biti neophodno dodati.

Da zaključimo, biće neophodno nekoliko sijalica, neke za grejanje, neke za belo osvetljenje i neke za UVB osvetljenje.

Voda i vlažnost

U divljini, zelene anole piju vodu da lišća. Priskanje lišća biljaka u kavezu će obezbediti dovoljnu količinu vode koja je potrebna za njihovu ishranu. Plitka posuda za vodu bi takođe trebalo da je obezbeđena, pošto će možda hteti da piju i iz nje. Da biste im pomogli da nauče da piju iz posude sa vodom, postavite bocu iz koje će kapati voda u posudu. Ovo blagi zvuk kapanja vode će privući anolu.

Ishrana

U divljini, zelene anole jedu cvrčke, paukove, buba švabe, moljce i larve. Anole su primarno insektojedi, pa bi im trebalo obezbediti živu hranu. Veličina hrane ne bi trebalo da je veća od polovine glave anole. Takođe je bitno da je hrana koja se daje snabdevena svim hranljivim sastojcima i da je ishrana anola izbalansirana. Ovo se može postići raznovrsnom ishranom i tretiranjem hrane suplementima. Suplementi uključuju multivitamine i minerale, kao i preparate kalcijuma u formi sprejeva, pudera, kojima će se zaprašiti insekti. Neke anole će povremeno uživati u komadu voća.

Temperament i nošenje

Kada ne traže hranu, anole provode mnogo vremena sunčajući se. Ukoliko se pravilno neguju, anole mogu živeti mirno i tiho zajedno. Mužjaci anola, međutim, pokazuju teritorijalno ponašanje kada su smešteni sa drugim mužjacima. Ovo ponašanje je najčešće agresivno, sa jasnom bojom lepezastog vrata i blagim naduvavanjem glave i tela. Agresivno ponašanje retko kao rezultat ima fizički napad, mada ako se drže vrlo blizu, ujedanje nosa i dorsalnih bodlji se može javiti.

Neke anole se mogu privići ukoliko se nežno nose, mada je za većinu anola nošenje vrlo stresno. Uverite se da su se anole privikle na svoj novi dom pre nego što ih budete nosili. Budite dosledni u načinu nošenja anole i zapamtite da će se pre ona oslanjati za vas, nego što ćete je vi držati. Ukoliko se podignu za rep, može doći do njegovog lomljenja (rep će se odvojiti od tela, što se zove autotomija), ali će polako porasti opet.

Bitno je da dobro operete ruke pre i odmah nakon nošenja anole da biste sprečili potencijalni prenos bakterija i virusa od Vas na anolu i obrnuto.

Razmnožavanje

Anole će se jednostavno pariti u zarobljeništvu ukoliko su uslovi ispunjeni. Izgleda da parenje ima veze sa fotoperiodom, ili dnevnom svetlošću. Povećajte fotoperiode za vreme prolećnih i letnjih meseci uz povećanje temperature i vlažnosti koje igraju ulogu kada je u pitanju razmnožavanje anola.

Reproduktivno ponašanje je često nalik na ponašanje koje je viđeno kod agresivnih mužjaka. Ovo uključuje nadimanje glave, pokazivanje vratne lepeze ili drugih pokreta tela. Kada ženka odgovara, poviće svoju glavu i mužjak će ugrabiti njen vrat svojim ustima.

Zelene anole su oviparne, odnosno polažu jaja. Ženke obično ne pripremaju gnezdo, mada mogu napraviti malu rupu u podlozi sa svojim nosem, i postaviti jaja u udubljenje. Od kasnog proleća i u toku leta, ženke postavljaju po jedno jaje (retko dva) na svake dve nedelje u vlažnom mestu. Jaja se mogu pomeriti ili ostaviti u vivarijumu sa odraslim. Ukoliko se pomere, jaja bi trebalo postaviti u vlažnu podlogu i pokriti. Trebalo bi ih čuvati na temperaturi od 27.7-29.4°C I proveravati jednom nedeljno da se uverite da li je podloga vlažna. Inkubacija jaja traje manje od dva meseca, oko 35 do 40 dana.

Mladunci su približno 5 cm dužine. Jedu mnogo više nego odrasli i mora im se davati dosta sitne sveže hrane tretirane suplementima.