Zlatna ribica

od **Admin** Ned Nov 08, 2015 1:18 pm

Zlatna ribica je slatkovodna riba iz porodice šarana (Cyprinidae) i jedna od prvih domestificiranih riba, koje su još i danas popularne među akvaristima. Glavni predstavnik roda Carassius i ujedno najraširenija vrsta, Carassius auratus, masovno se gaji u ribnjacima i u privredno-prehrambene svrhe.
Zlatne ribe su u akvaristici popularne kao početničke ribe. Za njih se vežu jedne od najvećih zabluda kada su u pitanju kućni ljubimci, te zbog toga i pate. Najčešće se drže u staklenim ili plastičnim kuglama, bez odgovarajućeg pročišćivača vode ili vazdušne pumpe, iako su šarani ribe kojima je to najviše potrebno, imajući na umu njihov brz metabolizam i potrebu za velikim količinama kiseonika u vodi. Kao posledica ovog držanja, zlatne ribe u zatvoreništvu prežive od 6 do 8 godina, što je malo u poredjenju sa ribama kojima se omoguće normalni životni uslovi, a koje tada mogu živjeti i do 50 godina.
U akvarijumu kao hranu prihvataju kuvani grašak i svo kuvano, zeljasto povrće, te kupovnu hranu u granulama. Zbog anatomije usta teže im je gutati lisnatu hranu. Bez obzira na biljojedne navike, zlatni karasi će napasti i progutati sve ribe manje od sebe. Ironično je što su jedine akvarijumske ribe koje bi, bar prema temperaturi vode, mogle biti njihovi sustanari, ujedno i ribe koje najčešće jedu u akvarijumima: guppy i muljari. Posebno treba obratiti pažnju na ove druge, koji na leđnom peraju imaju oštru koščicu izraslu upravo u svrhe odbrane od predatora, a koja će proždrljivoj zlatnoj ribi zapeti u ustima. U tom slučaju zlatna riba obično umire u mukama, nakon čega koridoras jednostavno ispliva iz njenih usta. Zlatne ribice će moliti hranu svaki put kada se njihov vlasnik približi akvarijumu, ali se njihove molbe smeju uslišiti samo jednom na dan.

Karasi spadaju u hladnovodne akvarijumske ribice, koje će bez problema podneti temperaturu i ispod 20 °C. Zlatne ribe ipak ne tolerisu nagle promene temperature, koje ih lako mogu i ubiti. Ovo se posebno odnosi na male, negrejane akvarijume u kojima temperatura naglo pada noću. Iz tog razloga ona ne bi trebala padati ispod 10 °C, niti prelaziti 25 °C. Grejač nije neophodan, ali nije ni beskoristan upravo radi kontrolisanja promene temperature.
Svi šarani imaju brz metabolizam i traže velike količine kiseonika u svom prebivalištu. Iz tog razloga je zlatnim ribama u akvarijumima potrebno omogućiti dobru filtraciju i aeraciju vode. U svom prirodnom okruženju navikli su na gusto obraslo dno, ali je to često nemoguće postići u akvarijumima u kojima oni žive, zbog njihove tendencije da jedu i čupaju zasađeno bilje. Plastične biljke mogu preživjeti temperament zlatnih ribica, iako bi njihovi oštri vrhovi mogli ošteti osetljivu sluzokožu ribe.
Polna razlika kod zlatnih riba nije preterano izražena. Mužjaci imaju sitne i skoro neprimjetne pegice na škrgama, dok je odlika ženki veći i širi stomak. Pri pravilnoj i raznovrsnoj ishrani, zlatne ribe se mreste po nekoliko puta godišnje. Mreste se u grupama, najbolje dva do tri mužjaka na jednu ženku, kako bi sva ikra bila oplođena. Ženka će juriti i izbacivati ikru, koja se lepi za vodeno bilje na dnu, a mužjaci prelaze preko nje izbacujući mleč i oplođujući je. Mrest traje otprilike tri do četiri sata. Odrasla, debela ženka u jednom mrestu daje od 2000 do 3000 komada žutobeličaste, lepljive ikre. Roditelji su izraziti kanibali i proždirat će svoju ikru i mlađ. Jaja se izlegu za dva do tri dana, te se pojavljuju sićušne ličinke. Prva dva dana hrane se sadržajem svoje žumančane kesice, a trećeg dana počinju se hraniti rotatorijama. Mlađ počinje ličiti na odrasle ribe nakon sedam dana, ali će proći cela godina pre nego dobiju zlatnu boju odrasle ribe.