Nemački ovčar

od **Admin** Ned Okt 11, 2015 3:53 pm

Nemački ovčar je rasa formirana u Nemačkoj krajem 19. veka, ili preciznije, 1899. godine. Prvobitno korišćena za čuvanje stada, ova rasa se vremenom razvila u jednu od najzastupljenijih rasa u čitavom svetu.

Zahvaljujući urođenoj inteligenciji, snazi i poslušnosti, nemački ovčar je i danas jedan od najčešćih izbora za širok spektar radnih potreba: traženje ljudi, čuvanje ljudi i objekata, traženje narkotika i eksploziva, vodič ljudi sa specijalnim potrebama i još mnogo toga.

1891 . godine u Nemačkoj je oformljen klub Phylax Society, koji je imao za cilj da standardizuje izvorne nemačke rase. Selekcija pastirskih pasa je bila sjajna u pogledu radnih sposobnosti, međutim, postojale su velike razlike u izgledu, karakteru i radnim sposobnostima takvih pasa.

Član tog kluba je bio upravo i Max Von Stephanitz, čovek za kog se počeci stvaranja ove rase najviše vezuju. Godinama je tražio savršenog psa, psa kog odlikuju visoke radne karakteristike, fizička snaga i inteligencija i takvog psa je sasvim slučajno našao na jednoj od tadašnjih izložbi.

Pas se zvao Hektor Linksrhein, i Max Von Stephanitz je odlučio da ga kupi. Bio je fasciniran njegovim karakterom, fizičkom snagom i poslušnoću. Psu je kasnije promenio ime u Horand von Grafrath i osnovao novi klub (udruženje) koji je, zapravo, bio naslednik Phylax Society-a. Horand von Grafrath se zvanično smatra prvim nemačkim ovčarom i svim današnjim psima ove rase je pružio genetsku osnovu.

Mnogi smatraju da je rasa uspešno opstala i dugi niz godina zadržala radne karakteristike upravo zbog oštrih pravila selekcije i odgajanja koje je postavio Stephanitz. Iz uzgoja su izbacivani svi psi koji bi imali telesne ili karakterne mane, tako da su potomke mogli da ostave samo najbolji primerci rase.

Za potrebe selekcije osmišljen je Schutzhund – test karaktera i poslušnosti, a uspešno polaganje ovog testa je bio uslov za dalji uzgoj i potomstvo. Ovaj test je i danas veoma popularan, međutim, ne kao uslov za dalji uzgoj već kao sport.

Današnji nemački ovčar se u mnogo čemu odaljio od izvornog Stephanitz-ovog koncepta. U mnogim zemljama se zanemaruje karakter a fokus se stavlja na eksterijer psa, što je dovelo do toga da današnji nemački ovčari često pate od displazije kukova i niza drugih (naslednih) bolesti, kao i do velikih razlika u karakteru.

Ipak, nemački ovčar i dalje spada u temperamentne, stabilne i inteligentne pse koji uz pažljiv uzgoj (kod stručnih i pouzdanih odgajivača) mogu biti pravi izbor za rad ili porodicu. Treba imati u vidu da nemački ovčar nije rasa za neiskusne vlasnike i početnike, jer mogu biti veoma dominantni i zaštitnički nastrojeni prema svojoj teritoriji i čoporu (porodici). Zahtevaju dosta fizičkih i mentalnih aktivnosti kako bi se sačuvalo psihofizičko zdravlje, a uz pažljive i stručne treninge i socijalizaciju, mogu biti i savršeni kućni ljubimci.

Inteligentni, vredni i odani – to su tri reči koje najbolje opisuju ovu divnu rasu.