Birmanska mačka

od **Admin** Pet Avg 28, 2015 9:07 pm

Birmanska mačka koju još nazivaju i svetom birmanskom mačkom je veoma cenjena rasa neobične lepote. Bogatog svilenkastog krzna, intenzivno plave boje očiju sa maskom na licu i snežno belim rukavicama ova mačka očaravajuće lepote i misterioznog pogleda danas je rado viđen i veoma uspešan učesnik mnogih izložbi.

POREKLO – Poreklo birmanske mačke ispričano je kroz brojne legende i predanja. Najčešće se pominje neobična legenda koja kaže da su pre mnogo, mnogo godina u Burmi, u hramu Kittah posvećenom boginji reinkarnacije Tsum-Kyan-Kse, živeli budistički monasi zajedno sa svojim mačkama bele dlake i žutih očiju. Mačke su bile duboko poštovane jer se verovalo da u njima žive duše preminulih monaha. Poštovani stari monah Mun-Ha je u hramu svako veče, u pratnji svog vernog mačka Sinh, posvećivao molitvu boginji. Jednoga dana, za vreme napada razbojnika na hram, stari monah Mun-Ha bio je teško ranjen i ležao je na samrti. Mačak Sinh je sedam dana uporno ležao na njegovom telu, neprestano gledajući u zlatnu statuu boginje Tsum-Kyan-Kse i njene oči od safira. Sedmog dana njegova bela dlaka dobila je zlatnu senku, njegove oči postale su intenzivno plave kao safir, njegovo lice, noge i rep postali su tamni, kao boja zemlje, samo vrhovi šapa ostali su beli kao simbol čiste duše starog monaha Mun-Ha. Sledećeg dana sve bele mačke su osvanule u novom „ruhu“. Mačak Sinh je prestao da uzima hranu i nakon sledećih sedam dana preminuo je i on, odnevši dušu starog monaha pravo u raj.
Navodi se da zbog statusa “Svete mačke”do početka 20 veka nijedan čovek izvan hrama nikad nije video mačku svetu birmu, a kako su prve mačke ove rase stigle iz Burme u Evropu nikad nije razjašnjeno. O njenom putu na evropski kontinent postoje brojne priče. Jedna od njih navodi je da burmanski kralj iz zahvalnosti poklonio jedan par rase sveta birma u Francusku i da je tako postavljen temelj odgajanja ove rase. Naravno postoji i verzija da su dve mačke ove rase prokrijumčarene i trgovačkim brodovima prevezene u Francusku…
Međutim, iako ova legenda, za koju se veruje da je napisao jedan od odgajivača ove rase u Francuskoj, daje notu mističnosti ovoj mački egzotičnog izgleda ona je daleko je od prave priče o poreklu i razvoju rase. Brojni izvori navode da je ova rasa nastala u Francuskoj početkom 20 veka ukrštanjem sijamske i persijske mačke ili turske angora mačke.
Birmanska mačka prvi put je prikazana 1920. godine, a deset godina kasnije na izložbi u Parizu mužijak ove rase bio je zvezda događaja. Rasa je 1950. godine nazvana Sveta birma (Chat Sacre de Birmanie). Službeno je priznata 1965. godine.

TELESNE KARAKTERISTIKE – Birmanska mačke je rasa srednje veličine, robusne građe, mišićavog i izduženog tela, a noge su kratke i snažne. Šape su zaobljene. Glava je snažne strukture kostiju lagano zaobljenog čela, punih zaobljenih obraza, srednje dugog nosa koji u profilu izgleda lagano udubljen i snažne brade. Uši nisu velike, blago su zaobljene na vrhu, dosta su razmaknute i nisu postavljene potpuno uspavno. Oči su blago ovalnog oblika postavljene široko i uvek su intenzivno plave boje, kao safir. Rep je srednje dužine tanak oko korena, puno i gusto odlakan paperjastom dlakom pri vrhu.

KRZNO – Bogato sjajno krzno, svilenkaste strukture je srednje dugo, kraće na licu i na nogama, dok je na leđima, bokovima, stomaku i repu je poludugo. Gusta svilenkasta dlaka na vratu formira bogatu „grivu“. Boja dlake je veoma karakteristična i dosta se razlikuje od ostalih poludugodlakih mačaka. Ima svetlo krzno sa tamnim obeležijima na njušci, ušima, nogama i repu. Posebna oznaka svete birme su bele šape koje se nazivaju rukavice ili čarape. Rukavice su uvek potpuno bele boje, a mogu se završavati na korenu prstiju, odnosno na članku. Bela boja čarapa mora biti oštro ograničena od boje dlake na nogama. Na prednjim nogama rukavice su kraće. Poželjno je da se na stopalima zadnjih šapa belina završava u klinastom obliku. Izvorne boje oznaka su golubije plava, i tamno braon, odnosno crna. Osim toga oznake na licu mogu biti boje čokolade, lila, crvene i krem, a zastupljeni su i uzorci tigrasti i kornjačevina. Oznake se nalaze na licu, ušima, nogama, repu moraju biti jednolično obojene i u dobrom kontrastu sa telom. Boja tela može biti od tamno bele boje do svetlo smeđih nijansi, dlaka na leđima kod svih nijansi je zlatno-peščane boje.

TEMPERAMENT – Ovo je veoma druželjubiva, umiljata mačka blage naravi. Privržena je i uživa u društvu porodice, a dobro se slaže i sa drugim mačkama i sa psima. Društvo je uvek dobro došlo jer birmanska mačka ni u kom slučaju ne voli da bude sama. Vesela i lako prilagodljiva na život u stanu i uvek je u potrazi za zabavom. Uživa da se igra, a veoma brzo uči i razne trikove. Zabavu će uvek radije potražiti na zemlji, a akrobacije i skokove na viša mesta u stanu ostaviće drugima. Ne traži da uvek bude u centru pažnje, ali neće se ustručavati da stavi do znanja kada je raspoložena da se mazi.

NEGA I ZDRAVLJE – Krzno zahteva minimalnu negu, jer iako je duža ne mrsi se lako. Potrebno je češljati jednom nedeljno. Ova rasa nema ozbiljnijih zdravstvenih problema. Imaju sklonost ka gojenju pa treba obratiti pažnju na ishranu. Prosečan životni vek birmanske mačke je oko 15 godina.